Dentalni materijali i klinički postupci dramatično su se promenili tokom poslednjih godina. Verovatno se glavni napredak tokom poslednje dve decenije dogodio na području implantologije i adhezivne stomatologije, ali pravu revoluciju zasigurno predstavlja nezaustavljiv razvoj digitalne stomatologije.

Iako su te promene svakako olakšale dijagnostiku i određene postupke, kliničar nikada ne sme zaboraviti osnove, kao što su funkcija i biološki aspekti naše struke. Istovremeno je došlo do velikog napretka keramičkih i kompozitnih materijala koji nam pomažu u ispunjavanju estetskih zahteva naših pacijenata.
 

Osnovni preduslov uspešne terapije je duboko razumevanje anatomije lica i dentalnih estetskih parametara. Terapeut treba da bude svestan izazova koji donosi svaki klinički slučaj i mora biti u mogućnosti da izradi odgovarajući plan terapije koji pacijenta posmatra sa multi-disciplinarne tačke gledišta. Proporcije zuba treba razmotriti u odnosu na gingivnu estetiku i celo lice. Besmisleno je napraviti najlepšu fasetu ako konture ili tekstura ne odgovaraju susednim zubima ili kontura gingive očigledno nije simetrična. Kao primer, ako ne odredimo pravilno okluzalnu ravan ili središnju liniju pomerimo u odnosu na simetralu lica, rezultati mogu biti frustrirajući.
 

Drugi važan aspekt je odgovarajuća analiza osmeha i foto dokumentacije. Kada se snimaju fotografije, ljudi su obično sramežljivi, posebno na početku, pa čak i više ako to ne radi profesionalni fotograf, a sesija se odvija u prostoriji kao što je stomatološka ordinacija. Slika 1. prikazuje intraoralnu kliničku sliku gde se osim očiglednih dijastema i hipomineraliziranih površina na oba centralna sekutića uočavaju i velika područja diskoloracije na oba donja lateralna sekutića kojima će sigurno biti potrebna neka vrsta terapije. To je razlog zašto bismo trebali da pokušamoda napravimo video dok razgovaramo sa pacijentima, razgovarajući o normalnim svakodnevnim temama, inače bismo mogli da previdimo aspekte koji se moraju uzeti u obzir u planu terapije. Razgovor će opustiti pacijenta i ako kažemo nešto smešno ili glupo, on ili ona bi mogli da se prirodno nasmeju. Slika 2. prikazuje razlike između društvenog osmeha koji smo postigli sa našim tradicionalnim fotografijama i spontanog osmeha koji se može uhvatiti tokom dinamičkog snimanja. U ovom konkretnom kliničkom slučaju, ako bismo plan terapije temeljili na društvenom osmehu, ne bismo uspeli da vidimo prikaz donjih sekutića na kojima se vide diskoloracije.
 

Sledeći je korak detaljna analiza pacijenta iz facijalne perspektive.

Koncept digitalnog dizajniranja osmeha (DSD) dijagnostikuje estetske probleme, a baziran je na pojednostavljenoj digitalnoj analizi nekoliko fotografija nakon čega se predlaže mogućnost terapije i, takođe, olakšava komunikaciju između ljudi različitih oblasti specijalnosti u timu. Prvi korak je crtanje horizontalne i vertikalne linije. Fotografija se centrira, pomera i zaokreće dok se bipupilarna linija ne podudari sa horizontalom. Zatim se utvrđuje središnja linija lica. Nakon toga iste linije stavljaju se na sličnu fotografiju koja je takođe centrirana, ali ovaj put snimljena s retraktorima za usne (slike 3. i 4.). Iste fotografije zatim se uvećavaju i analiziraju (slika 5.). Iscrta se linija gornje usne i prenosi na fotografiju snimljenu sa retraktorima kako bi se dobio njihov referentni položaj (slika 6.). Zatim se mere proporcije zuba i dobijaju se njihove idealne konture. Fotografija snimljena iz perspektive 12 sati koristi se za analizu labiopalatinalnog položaja zuba i preklapa sa prethodno provedenom analizom. Kada terapeutu postanu jasne mogućnosti i ograničenja terapije, može se izraditi digitalni mock up. Ovaj postupak znatno skraćuje vreme provedeno u terapeutskoj stolici i povećava prihvatanje pacijenta. Zahvaljujući savremenim računarskim programima kao što je Powerpoint ili Keynote, ti se postupci mogu jednostavno i brzo provesti uz minimalnu vežbu. Nedavno se pojavio novi softver koji dodatno pojednostavljuje celu procedure, DSD softver za I-Pad (www.digitalsmiledesign.com). Postupak se bazira na preklapanju određenih područja zuba na prethodno opisan način. Tradicionalni indirektni mock-up izrađuje se na osnovu laboratorijskog dijagnostičkog nanošenja voska, tj. wax-upa. Najpre se uzima anatomski otisak i izrađuje model. Nakon toga tehničar postavlja vosak na model zuba prema uputstvima lekara. Sledeći je korak uzimanje otiska preko navoštanog modela, višak se obrezuje i unosi se materijal za privremene nadoknade (obično na bazi bis-akrilnog kompozita), a silikonski vodič namešta preko zuba. Nakon nekoliko minuta pacijent može da vidi buduci izgled svojih zuba, a terapeut može da proceni predloženu terapiju direktno u ustima. Snimaju se fotografije nove situacije i sprovodi se analiza. Digitalni mock-up mnogo je jednostavniji. Nakon definisanja oblika zuba preklapa se fotografija. Takođe se određuje i tekstura. Rezultati tradicionalnog i digitalnog načina rada vrlo su slični i jedva se razlikuju.

Protokol se bazira na fotografijama i videozapisima koji su snimljeni tokom prve posete. Sprovodi se analiza i na kraju, ako je potrebno, slučaj se analizira sa timom. Nakon definisanja svih parametara plan terapije se prezentuje pacijentu na vizualno atraktivan način (slika 7.). Na kraju se odlučuje hoće li se izraditi keramički ili kompozitni radovi, što zavisi od nekoliko faktora. Naša filozofija se bazira na minimalno invazivnom konceptu. Dok god pacijentu možemo pružiti podjednaku estetiku, trajnost i predvidivost kao sa keramikom, odlučićemo se za kompozitne nadoknade. U slučajevima kada je uključeno mnogo zuba, kada postoje multiple dijasteme ili okluzalne nepravilnosti koje mogu da ugroze uspešan rezultat pa su potrebne veće promene, odlučićemo se za keramicke nadoknade. Koji god da se pristup odabere, veoma je važno da terapeut dobro poznaje keramički i/ili kompozitni sistem koji koristi. U ovom prikazu slučaja korišćen je keramički sistem IPS e.max Press i kompozitni sistem IPS Empress Direct (Ivoclar Vivadent, Schaan, Lihtenštajn), zbog jednostavnog koncepta nanošenja slojeva, prirodnosti i dugotrajnog sjaja. Usklađenost boja oba sistema omogućuje njihovo jednostavno kombinovanje.

Nakon što pacijent prihvati plan terapije, lečenje započinje brušenjem uz prethodno obeležavanje kako bi ono bilo što konzervativnije (slika 8.). Slike 9. i 10. prikazuju detalje hipomineraliziranih površina donjih bočnih sekutića. Područja su očišćena svrdlom s crvenom oznakom (Komet-Brasseler, Lemgo, Nemačka), nagrižena ortofosfornom kiselinom i premazana adhezivom Excite F, nakon čega je aplikovan kompozit IPS Empress Direct Dentin A1 i Enamel A1 uz pomoć nove špatule OptraSculpt Pad (Ivoclar Vivadent, Schaan, Lihtenštajn).

Gornji zubi su izbrušeni i uzeti su otisci. Slika 11. prikazuje 6 faseta koje je izradio majstor dentalne tehnike Victor Romero, Santiago, Čile. Fasete su isprobane sa posebnim pastama na bazi glicerina iz seta za cementiranje Variolink Veneer (Ivoclar Vivadent, Schaan, Lihtenštajn). Slika 12. pokazuje koliko dramatična promena boje može da se postigne odabirom cementa.

Ovaj postupak je posebno koristan kada se radi samo jedna ili dve fasete, a boju treba malo korigovati kako bi se uskladila sa susednim zubima. Faseta je zatim cementirana i konačni rezultat vidljiv je na slici 13. Na slici 14. prikazana je integracija gornjih 6 keramičkih faseta i dve direktne kompozitne restauracije na donjim bočnim sekutićima na kontrolnom pregledu nakon tri meseca. Postignut je skladan rezultat. Zadovoljan i opušten pacijent prikazan je na slici 15.