Prikaz slučaja fokusiran na koncepte uspeha.
Barbetseas, Andreas; Barbetseas, Ikaros

UVOD

Oseointegrisani dentalni implantati su se tradicionalno postavljali s protokolom u 2 faze. Ovaj pristup diktira da se implantat potopi te potom ostavi da oseointegriše u trajanju od 3 do 4 meseca u mandibuli, a 6-8 meseci u maksili. Pokušaji da se implantat optereti ranije povezani su s povećanom stopom neuspeha. Tokom faze oseointegracije pacijente se opskrbljuje s privremenom protezom, međutim velikom broju pacijenata privremene proteze smetaju te se žale da su neugodne za nositi. Iz tog razloga bilo bi korisno kada bi se faza oseointegracije mogla skratiti bez ugrožavanja uspeha implantacije. Godine 1990. objavljeno je prvo dugoročno kliničko ispitivanje koje je sugerisalo da se implantati mogu opteretiti odmah ili rano u donjoj vilici kod odabranih pacijenata.

 Danas, imedijatno i rano opterećeni implantati se koriste uobičajeno, osobito u donjoj vilici dobre kvalitete kosti. Kako bi se smanjio rizik gubitka implantata prilikom imedijatnog opterećenja, preporučuje se korišćenje raznih “kliničkih trikova” poput upotrebe manjeg borera od prečnika implantata za preparaciju mesta implantacije kako bi se postigla visoka primarna stabilnost. Nakon njegove primene u donjoj vilici, imedijatno opterećenje koristi se selektivno u gornjoj vilici i prema istraživanju objavljenom 2009. godine takvo opterećenje fiksnih protetskih radova na implantatima je naučno i klinički potvrđeno. Stopa preživljavanja implantata uključenih u studiju su u rasponu od 95,4% do 100% (od 1 do 3 godine).

Budući da se nivo znanja i očekivanja pacijenata prilikom lečenja dentalnim implantatima strahovito povećao u poslednjih nekoliko godina, uspešnost moderne terapije više se ne može suditi samo po tome je li došlo do oseointegracije implantata. Imedijatno opterećenje implantata svakako je jedan od odgovora na ta očekivanja, posebice kod pacijenata s potpuno bezubom vilicom. Svrha ovog prikaza slučaja je sažeti važne faktore koji bi mogli igrati ulogu u uspešnoj rekonstrukciji potpuno bezube gornje i donje vilice koristeći protokol imedijatnog opterećenja.

  Obrazac: