Pozovite nas:
+381-24 554 927
Nema više sinuslifta - nastavak

Nema više sinuslifta - nastavak

Nema više sinuslifta - nastavak
Nema više sinuslifta - nastavak
0 1321

Prvi deo bloga možete pogledati ovde.
 

Segmenti u lateralnoj maksili

a. Segmenti koji uključuju i oslonac na posteriorne zube

Često su prisutni stabilni drugi molari i implantolozi ih žele uključiti u koncept tretmana, dok se prednji zubi ostavljaju odvajaju od bočnih mostova. Ovaj pristup nas spašava od povećavanja volumena kosti u području prvog molara. Osnovna ploča implantata može da se postavi ispod sinusa sa samo 3 mm vertikalne kosti, uz kortikalno sidrenje. U oblastima premolara, pogodni su implanti sa 2 ili 3 bazne površine. Bazalni vijci mogu da se koriste kao alternativa u premolarnoj regiji. Dok bazalni (lateralni) implantati koriste lateralne i medialne zidove maksilarne kosti, bazalni šraf implantati koriste kortikalnu kost dna nosne šupljine i maksilarnog sinusa za stabilno fiksiranje.

b. Segmenti koji uključuju implantate sa obe strane sinusa

Za neposredno opterećen most potrebno je tri ili više implantata. Kad god je to moguće, postaviti vijak kao distalni implantat u predeo tubera. Ovaj implantat se postavlja u sfenoidnu kost, palatinalnu kost ili u distalni zid maksilarnog sinusa.


c. Segmenti koji uključuju oslonac ante-riornih zuba

Kad god je moguće, postaviti lateralni implantat direktno pored šraf implantata. Treći implantat je postavljen u oblasti drugog premolara. Ako prvi premolar nedostaje ili se planira ekstrakcija, drugi implantat se postavlja na njegovo mesto. Da li ce se koristiti lateralni ili šraf implantat, zavisi od morfologije kosti: u slučajevima šireg grebena lateralni implantati su dobar izbor. Treba imati na umu da će veći disk automatski pomeriti područje penetracije mukoze od sledećeg zuba, što može dovesti do nežaljene raspodele .

d. Segmenti i cirkularni mostovi uključujući implantate ispod maksilarnog sinusa

Ako anatomska situacija ne dozvoljava postavljanje šraf implantata u tuber, mora se ugraditi više bazalnih implantata i oni moraju da se osiguraju protiv lateralnih sila. 4D tip bazalnih implantata kao i BAC tip poseduje otvore za šrafove. Svi ostali implantati moraju da se fiksiraju šrafovima za kost u oblasti prstena diska.

e.Trans-sinusno postavljanje implantata

Trans-sinusno postavljanje implantata je opisano za bazalne implantate i postoje stavovi za i protiv ove procedure. Prvo treba napomenuti da je moguce kombinovati sinuslift sa neposrednim opterećenjem. Tehnika ukratko: Preparira se otvor približno 5 x 5 mm u oblasti canine fossae caninae. Malim instrumentom podiže se Šnaj-derijanova membrana. Sa podignutom membranom, pravi se trans-sinusni rez za bazalni implantat, implantat se postavlja i sinus se augmentuje. Prema iskustvu, pogodan materijal za to su HA granule (Pro Osteon 200). Iskustva pokazuju da je veliki broj materijala pogodan za čuvara prostora u augmentovanoj maksili, tako da nema nekih posebnih preporuka za vrstu materijala u literaturi. Cak je i krvlju natopljena fiber tkanina korišcena tokom PRF preparacije dobra za popunjavanje kod tretmana sa bazalnim implantatima, pošto prenos opterećenja u sinusu svakako nije potreban. Krpica se postavlja ispod podignute membrane. Neki praktičari više vole da ovu malu proceduru podizanja izvrše u posebnom hirurškom koraku. Ova tehnika zahteva pristup do Šnajderijanove membrane kroz 2 mala bočna otvora.

Diskusija

Tehniku sinuslifta moramo oceniti po različitim kriterijumima, kao što su ekonomičnost, invazivnost i rizik, sam ishod postupka, rezultat postavljanja implantata u augmentovanu oblast vilice, i na kraju razlici kvaliteta života pacijenta pod tretmanom.

a.) Bez ikakve sumnje, svaki tretman kojim se izbegava sinuslift a vodi ka istom rezultatu, prvensteno je jeftiniji jer je manji hirurški trud i zauzetost radnog mesta, a izbegnuti su i troškovi materijala za augmentaciju. Ovakav pristup povećava prihvatanje tretmana i po prvi put odgovorno mozemo tvrditi da uz pomoć ne-sinuslift procedure možemo tretirati svakog pacijenta.

b.) Ocenjivanje po kriterijumu invazivnosti i rizika je takođe jasno: postavljanje lateralnih implantata zahteva bočni pristup i preparacija koja je potrebna za to svakako bi bila neophodna i za podizanje membrane kod sinuslift-a.

c.) Međutim postoje i prednosti ne-sinuslift tehike: Pošto nema opasnosti od infekcije punjenja, ovu tehniku treba smatrati prvim izborom. Sa ovom prednošću, dogodio se debalans dotadašnjih tvrdnji: implantolozi koji zagovaraju sinuslift i postavljanje implantata u tri faze moraju pružiti dokaz da je njihov pristup sigurniji i efektivniji u odnosu na ne-sinuslift tehnike i da je za pacijenta vredno preuzimanje rizika protokola.

d.) Ishod sinuslift postupka i implan-tatskog tretmana

Po kliničkim studijama, procenat uspešnosti nakon podizanja poda sinusne šupljine varira u rasponu od 81% do 100% (Tidwell et al 1992; van den Bergh et al 1998; Kassolis et al 2000; Pinholt 2003; Hallman & Nordin 2004; Hallmann & Zetterqvist 2004; Itturriaga & Ruiz 2004; Zijdervelt et al 2005). Poređenje ovih studija je teško, pošto su se koristile različiti materijali za augmentaciju, kao i implantati. Ocenjivanje i komparacija je posebno teška, pošto je količinu preostale kosti (čak izmerenu na panoramskim snimcima) teško odrediti u tri dimenzije. Ova količina se smatra kritičnom za ishod tretmana.

e.) Ishod implantat tretmana u slučajevima bez augmentacije

I za tretmane bazalnim implantatima dostupne su referece. Stopa opstajanja je 97%, a kliničkog uspeha 100%. Slični rezultati su prezentovani od strane Scortecci, Kopp, Ihde & Mutter kao i od Ihde. Ako se uporedi količina literature grebenske implantologije u odnosu na bazalnu implantologiju, postaje jasno da je samo nekoliko specijalista preuzelo teret naučnog rada i objavljivanja. Pošto je samo nekoliko univerziteta uključeno u ovo istraživanje, a nedostaju i sredstva za finansiranje literature o ovoj tehnici iz industrije, ne moze se očekivati nagli porast publikacija. Ipak dovoljno dokaza u prilog bazalnog pristupa može lako da se nađe u literaturi i kvalitet članaka i istrazivanja je u najmanju ruku isti kao kod literature o grebenskim implantatima. Pronalaženje literature baš i nije lako, pošto je većina objavljena na Francuskom i Nemačkom jeziku.

f.) Razlike u QOL

Opstanak implantata ili uspeh je “zlatni standard” za merenje efikasnosti dentalnih implantata, ove definicije široko variraju od studije do studije. Nekoliko različitih definicija je predložano 1-3 , ali nije postignut jasan koncenzus. U nekim studijama, uspeh se definiše kao opstanak protetike. U drugim, kao opstanak implantata. Kada se protetika uzima u obzir, implantati koji nisu opterećeni zbog pogrešnog nagiba mogu se smatrati uspešnima pod uslovom da protetski rad bude uspešno oslonjen na ostale implantate 4 . Neke studije za sve postavljene implantate kategorišu kao gubitak sve ispale, dok druge izveštavaju o gubitku tokom opterećenja. Rano ocenjivanje Brånemark implantata (Adell et al. 6-7) isključivala su implantate opterećene manje od godinu dana. Walton 8 je demostrirao široku varijaciju uspešnosti kada su uzmu u obzir pitanja zamene, popravke i modifikacije protetskih radova. Ove studije jasno pokazuju da još ne postoji jasna definicija neuspeha i kada ih početi prebrojavati. Pojavom i porastom popularnosti protokola neposrednog opterećenja, neophodno je prebrojavati nedostatke odmah po postavljanju implantata. Jasno je da treba napraviti razliku između „ranog“ i „kasnog“ neuspeha u protokolu naknadnog opterećenja; ipak, ako želimo upoređivati sisteme neposrednog i naknadnog opterećivanja, greške se moraju računati odmah. Koliko rano je prerano? Šta je sa onima koji su odbijeni zato što nisu „dobri kandidati“ za implantate. O ovome se ne diskutuje u literaturi. Nije neobično da se pacijentima koji imaju lošu koštanu situaciju kaze da implantati nisu opcija. Ili ako jesu, opcija je skupa, dugotrajna sa invazivnim procedurama augmentacije kosti. Ovi pacijenti se često ostavljaju bez opcije za implantate. Da li je to neuspeh? U doba kada se skoro svi bezubi pacijenti radije opredeljuju za fiksni rad nego mobilnu protezu, možda bi neuspehe trebalo brojati još kada se pacijent odbije.

Zaključak

Sinuslifts je procedura koja može da se izbegne. Bazalni implantati (bazalni-lateralni implantati i bazalni šraf implantati) mogu se koristiti u tretmanu sa protokolom neposrednog opterećenja za uspešne rekonstrukcije i na bazno lateralnim segmentima, i na gornjoj vilici. Pacijente danas ne bi trebalo izlagati rizicima i neprijatnostima augmentacije kosti, jer – po našem iskustvu – svaki pacijent ima dovoljno kortikalne kosti, koja dozvoljava postavljanje implantata i u većini slučajeva neposredno opterećenje.

Reference

1. Albrektsson T, Zarb G, Worthington P and Eriksson AR: The long-term efficacy of currently used dental implants: a review and proposed criteria of success. Int J Oral Maxillofac Implants. 1: 11-25, 1986.

2. Smith DE and Zarb GA: Criteria for success of osseointegrated endosseous implants. J Prosthet Dent. 62: 567-72, 1989.

3. Schnitman PA and Shulman LB: Recommendations of the consensus development conference on dental implants. J Am Dent Assoc. 98: 373-7, 1979.

4. Morris HF and Ochi S: Influence of two different approaches to reporting implant survival outcomes for five different prosthodontic applications. Ann Periodontol. 5: 90-100, 2000.

5. ten Bruggenkate CM, van der Kwast WA and Oosterbeek HS: Success criteria in oral implantology. A review of the literature. Int J Oral Implantol. 7: 45-51, 1990.

6. Adell R, Lekholm U, Rockler B and Branemark PI: A 15-year study of osseointegrated implants in the treatment of the edentulous jaw. Int J Oral Surg. 10: 387-416, 1981.

7. Adell R: Clinical results of osseointegrated implants supporting fixed prostheses in edentulous jaws. J Prosthet Dent. 50: 251-4, 1983.

8. Walton TR: The outcome of implant-supported fixed prostheses from the prosthodontic perspective: proposal for a classification protocol. Int J Prosthodont. 11: 595-601, 1998.

9. Skaret E. A. and Åstrøm N: Oral Health-Related Quality of Life (OHRQoL) - Review of existing instruments and suggestions for use in oral health outcome research in Europe. Health Surveillance in Europe – Europena Global Oral Health Indicators Development Project - 2003 Report Proceedings. : Quintessence International. Paris, D. M. Bourggeois and J. C. Llodra, 2004, pp 99-110.

Slični postovi
Nema više sinuslifta Nema više sinuslifta
Tradicionalni koncept u oralnoj implantologiji u slucajevima atrofije kosti gornje vilice, preporučuje nadogradnju koštane mase različitim postupcima...
Detaljnije
1078
Podeli
Komentari
Napiši komentar
3m
Amann girrbach
ANAXDENT
Argen
BEGO
Carl Martin
Cato
Coltene
Diadent
Dürr
EMS
Euronda
G&H
GC
GRAMM DENTAL
Hager & Werken
Hanel
Harvard
Hereaus
Ivoclar ivodent
Jota
Kettenbach
Kuraray
Manfredi
Mani
MGF
Microbrush
MPF
Nordiska Dental
Noritake
OCC
ORANGEDENTAL
PREMIER
REITEL
Renfert
Roeko
Ruthinium
Shera
Ultradent
UNIGLOVES
Valplast
VDW
Vertex
Yamahachi
3m
Amann girrbach
ANAXDENT
Argen
BEGO
Carl Martin
Cato
Coltene
Diadent
Dürr
EMS
Euronda
G&H
GC
GRAMM DENTAL
Hager & Werken
Hanel
Harvard
Hereaus
Ivoclar ivodent
Jota
Kettenbach
Kuraray
Manfredi
Mani
MGF
Microbrush
MPF
Nordiska Dental
Noritake
OCC
ORANGEDENTAL
PREMIER
REITEL
Renfert
Roeko
Ruthinium
Shera
Ultradent
UNIGLOVES
Valplast
VDW
Vertex
Yamahachi
3m
Amann girrbach
ANAXDENT
Argen
BEGO
Carl Martin
Cato
Coltene
Diadent
Dürr
EMS
Euronda
G&H
GC
GRAMM DENTAL
Hager & Werken
Hanel
Harvard
Hereaus
Ivoclar ivodent
Jota
Kettenbach
Kuraray
Manfredi
Mani
MGF
Microbrush
MPF
Nordiska Dental
Noritake
OCC
ORANGEDENTAL
PREMIER
REITEL
Renfert
Roeko
Ruthinium
Shera
Ultradent
UNIGLOVES
Valplast
VDW
Vertex
Yamahachi
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Više informacija klikom na dugme "Prikaži detalje".
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa.