Pozovite nas:
+381-24 554 927
Nema više sinuslifta

Nema više sinuslifta

Nema više sinuslifta
Nema više sinuslifta
0 920

Tradicionalni koncept u oralnoj implantologiji u slucajevima atrofije kosti gornje vilice, preporučuje nadogradnju koštane mase različitim postupcima kao preduslov za kasniju ugradnju implantata.

Na bočnim delovima gornje vilice, to često podrazumeva “sinuslift” proceduru koja je prvi put predstavljena 1986, a do sada se već masovno proširila. U nekim slučajevima otvoreni sinuslift moze biti izbegnut i zamenjen sa manje invazivnom, internom tehnikom koju je opisao Summers. Razlike ovih tehnika opisali su i Woo & Lee. Pošto “sinuslift” obuhvata posebnu hiruršku proceduru, automatski se povećava broj potrebnih koraka ka potpunom implantološkom tretmanu, a time i mogućnost neuspeha. Uz to, povećavaju se i troškovi i vreme tretmana. Sinuslift se od pacijenata prihvata kada im se kaže da drugog rešenja nema. U stvari, kako naše 11 - godišnje iskustvo pokazuje, sinslift (kao pravilo) moze da se izbegne. Tehnika bazalne (lateralne) implantologije se bazira na implantatima sa osnovom na stabilnoj, kortikalnoj kosti. Predviđeno je da se koristi kortikalna kost u zoni bez resorpcije: bazalni implantati se postavljaju vertikalno ili pod uglom od 30 stepeni . Ugaoni adapteri pružaju mogućnost cementiranja mosta za implantate, čak iako su delovi implantata van kosti divergentni. Bazalni šraf implantati koriste susedne kortikalne i oblasti bez resorpcije kosti; lateralni bazalni implantati koriste horizontalne delove kosti, i postavljaju se sa bočne strane vilice. U isto vreme oni mogu proći i kroz spongiozna područja, ali uspeh tretmana uopšte ne zavisi od oseointegracije u oblastima van kortikalne kosti. To dovodi do kompletne promene terapijskih opcija u bočnim predelima gornje vilice: sinslift se moze izbeći jer skoro svi pacijenti imaju dovoljno horizontalne koštane mase, čak iako nedostaje vertikalna dimenzija. Ovaj članak sa referencama dostupne literature o bazalnim implantatima, naglašava koncept tretmana bez koštane augmentacije za gornju vilicu.

Uvod

Pacijenti sa parcijalnom ili totalnom bezubošću zahtevaju zube i njihova primarna želja je da dobiju fiksini protetički rad. Sa protezama, koje su danas sve manje popularne, stomatolozi treba da uvere pacijente u implantate i svu neophodnu nelagodnost koja prati njihovo ugradivanje. Prema tradicionalnom konceptu, preimplantološka procedura često zahteva augmentaciju, transplantaciju kosti ili kombininovane postupke u gornjoj vilici. Sinuslift je uveden u vreme kada je industrija dentalnih implantata proizvodila implantate koji su u 80% slučajeva izazivali atrofiju – nisu se uklapali u morfologiju kosti pacijenata. Tipičan primer za ovu verbalnu zabunu izazvao je proizvod  pod brend imenom “Bonefit ”, veliki implantat u obliku metka. Samo u retkim slučajevima ovaj implant je “odgovarao kosti”, ali samo su neki stomatolozi uvideli taj paradoks. Umesto da se koriste implantati koji će odgovarati kosti i potrebama pacijenta, postalo je normalno da se vilica operiše i više puta da bi se njen oblik i veličina prilagodili implantatu. Ovo je jedinstveni razvoj u humanoj hirurgiji. Da bi zbrka bila još veća, mnogi kliničari nisu pravili razliku izmedu indikacija: “estetska indikacija” za augmentaciju se pogrešno zvala “indikacija nedostatka kosti” i obratno. Tako su mnogi pacijenti vodeni na sumnjiv put ka uspehu - često je ovaj put bio pod “ozbiljnim rekonstrukcijama”.

Implantologija je bila skupa, dugotrajna i nepredvidiva, a sve je to opšte prihvaceno, cak je postalo i “zlatni standard”. Kada većina mislilaca i korisnika u struci dode do istih dilema, vreme je da se postave određena pitanja. Ta pitanja je postavila mala grupa bazalnih implantologa pre dvadeset godina. Tim stomatolozima je jednostavno bilo žao svojih pacijenata, želeli su da ih zadrze u svojoj praksi (umesto da ih upućuju na maksilofacijane klinike) i otvoreno su krenuli u traženje drugačijih rešenja. Tako je razvijen bazalni pristup (Julliet, Scortecci, Donsimoni, Spahn, Ihde, Kopp).

Materijali i metode

Izraz “bazalni implantat” odnosi se na nacelo da se iskoristi bazalna kost bez apsorpcije i infektivnog potencijala, što je osnovni princip ove tehnologije. Drugi princip je upotreba kortikalne kosti. Načela ovih principa proizilaze iz ortopedske hirurgije i iz iskustva da su kortikalna područja strukturalno važna organizmu i prilično otporna na resorpciju.

U isto vreme kapacitet nošenja kortikalne kosti je mnogo veći nego kod spongiozne. Kod bazalnih implantata, vertikalni delovi ne igraju glavnu ulogu u prenosu opterećenja, te su oni tanki i polirani. “Latreralni, bazalni implantati” 2 imaju prečnik diska od 7 mm i više, i postavljaju se u preparaciju u obliku slova T u viličnu kost. Šraf bazalni implantati su razvijeni sa maksimalnim prečnikom navoja od 5.5 mm.

Ovi jednostavne konstrukcije – ni jedna od njih nema neku čudesnu površinu za “poboljšanje regeneracije kosti” – načelno danas mogu da reše sve principijelne probleme, a u isto vreme:

  • Korišcenjem horizontalne, vertikalne i oble kosti, ovi implantati se mogu postaviti pod bilo kojim anatomskim uslovima. Nema potrebe za nadogradnjama, tako da su i augmentacija i “sinuslift” nepotrebni.
  • Kada se planira i izvede pravilno sa dovoljno implantata, prema konceptu neposrednog opterećenja, mogu se zbrinuti čak i pacijenti sa ozbiljnom atrofijom vilice.
  • Obe pomenute karakteristike izlaze u susret zahtevima naših pacijenata.

Jednostavan plan tretmana je da se izbegne sinuslift. To je pitanje anatomije i hirurškog iskustva bilo da najdistalniji implantat u gornjoj vilici treba biti bazalni šraf ili tipa diska. Važnost distalne stabilnosti za protetiku – pogotovo pod uslovima neposrednog opterećenja – ne treba ni diskutovati.

Rekonstrukcija punog zubnog luka

a. Postavljanje implantata ispred maksilarnog sinusa

Kad god se može postaviti adekvatan broj implantata ispred maksilarnog sinusa, sinuslift procedura može da se izbegne. Tipičan primer za takvu vrstu tretmana je prikazan na slikama 1a i b, kao i na slici 2.

b. Postavljenje implantata sa obe strane maksilarnog sinusa

Kada ima dovoljno kosti distalno od maksilarnog sinusa, upotrebljavamo šraf implantate za područje tubera. Tipični predstavnici ovog dizajna su “BCS”, “STC” or TPG”-vijci.

Jednodelni BCS implantati su jednostavniji za upotrebu i pogodniji, jer se njihovom upotrebom izbegava vijcana konekcija mosta i implantata. Jedinstveni pravac unošenja može da se postigne preko ugaonih adaptera ili savijanjem. Pre pojave ovih adaptera, razlika u pravcima unošenja se morala korigovati fiksiranjem protetskog rada za najdistalniji implantat.

Broj potrebnih bazalnih implantata za potpunu rekonstrukciju gornje vilice je od 4 do 12. Pri tome je 4 implantata, strateški postavljenih, neophodno za kontrolu žvakanja. Što se više implantata postavi u gornju vilicu, tretman postaje sigurniji. Kako implantati postaju dostupniji i pogodniji (zahvaljujući dizajnu), a i zahvaljujuci kliničkim slučajevima iz kojih smo naučili kako da što bolje iskoritimo postojeću kost, sada smo u mogućnosti da povećamo broj implantata. Zbog inicijalne mekoce maksilarne kosti, ne preporučuje se manje implantata, pogotovo kada sledi neposredno opterećenje. Imedijentno opterećenje zahteva raspodelu mastikatornih sila na sve implantate. Ova raspodela se vrši preko mosta, koji je savršen medijum za to. Metal koji se koristi u izradi mosta je minimalno elastičan, i dimenzije metalnog rama moraju adekvatno da se odrede: nije dovoljno dizajnirati samo u domenu otpornosti mosta na lom. Debljina metalne strukture treba da garantuje rigidnost, stabilnost i distribuciju sile na implantate, što znaci da elastične deformacije usled mastikatornih sila nisu poželjne. To se odnosi i na parcijalne mostove. Tipična dimenzija za neophodnu krutost je 2,5 mm širine sa 3 mm visine. Treba imati na umu da adekvatna visina više utiče na čvrstinu prema vertikalnim silama od širine.

Nastavak možete pogledati
ovde.

 

Slični postovi
Nema više sinuslifta - nastavak Nema više sinuslifta - nastavak
Prvi deo bloga možete pogledati ovde. Segmenti u lateralnoj maksili a. Segmenti koji uključuju i oslonac na posteriorne zube Često su prisutni...
Detaljnije
1008
Podeli
Komentari
Napiši komentar
3m
Amann girrbach
ANAXDENT
Argen
BEGO
Carl Martin
Cato
Coltene
Diadent
Dürr
EMS
Euronda
G&H
GC
GRAMM DENTAL
Hanel
Hereaus
Ivoclar ivodent
Jota
Kettenbach
Kuraray
MANFREDI
Mani
MGF
Microbrush
Miltex/Integra
MPF
Nordiska Dental
Noritake
OCC
ORANGEDENTAL
PREMIER
REITEL
Renfert
Roeko
Ruthinium
Shera
Ultradent
UNIDENT
UNIGLOVES
Valplast
VDW
Vertex
Yamahachi
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Više informacija klikom na dugme "Prikaži detalje".
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa.