Zadatak svake kompozitne restauracije jeste da najbolje što može nadoknadi deo zuba koji nedostaje. Da bi ispun bio neprimetan potrebno je da sve detalje koje zub ima na sebi prenesemo na njega. To često znači da moramo da koristimo kompozite različitih boja i različitih translucencija da bismo imitirali gleđ i dentin koji zubu nedostaju. Slojevanje kompozita (layering) je procedura koja zahteva vreme, sistematizaciju kompozita koje koristimo (kompozitni ključ boja) i iskustvo u samoj tehnici.

Da li je moguće postići zadovoljavajuće estetske rezultate koristeći samo jedan kompozit?

Prikazani slučaj je zamena starog kompozitnog ispuna na zubu 43 zbog incizalne frakture. Oblik ispuna ne prati anatomske i morfološke karakteristike zuba. Boja nije u skladu sa okolnom zubnom supstancom. Stara restauracija nije dovoljno ispolirana i kao posledica vidi se granica zub-ispun (Slika 1.). Linije prelamanja svetlosti koje se vide na zubu ne postoje na starom ispunu, što ga čini manje prirodnim i više vidljivim. (Slika 2.)

Refleksija (odsjaj) svetlosti na zubu je vrlo važna komponenta, koju ako prenesemo na ispun možemo mu poboljšati estetska svojstva čak i u situacijama kada smo napravili grešku u izboru boje. Da bismo otkrili linije prelamanja svetlosti neophodno je napraviti fotografiju sa crnom pozadinom (crnim kontrasterima). Nije dovoljno ispoštovati oblik samo u jednoj dimenziji, potrebno je da sva ispupčenja i udubljenja koja se na zubu nalaze budu i na ispunu. Pomoću “button try” tehnike (loptica kompozita na zubu) izabrana je kompozitna masa za ispun na zubu 43. (Slika 3.).
Na fotografiji u foto-editoru smanjena je ekspozicija i povećan kontrast. Loptica kompozita koja se ”utopila” u zub izabrana za kao boja za izradu buduće resturacije. To je Filtek Ultimate A2 BODY (Slika 4.)

Nakon uklanjanja starog ispuna i karijesa iz kaviteta grubljim/crvenim sof-lex diskom zaobljene su oštre ivice kaviteta i vestibularni deo gleđi, da se ne bi videla granica gledj-ispun. (Slika 5.) “Single shade” tehnikom, pomoću A2 BODY kompozita, izmodelovana je kompozitna restauracija poštujući anatomske i morfološke karakteriste zuba 43. Površina ispuna nakon polimerizacije je gruba, ispun prelazi preko zubne gleđi više nego što bi trebalo, sloj adheziva se primećuje u tankom sloju preko zuba i posledica je izduvavanja adheziva pusterom. Ukoliko bi se sada samo gumicom za poliranje ispolirao ispun, ne bi se dobili zadovoljavajući estetski rezultati. Samim tim ispun bi bio izuzetno plak prijemčiv zbog svoje grubosti, a vremenom bi po grubim i neobrađenim ivicama pigmenti iz hrane im pića doveli do marginalnog prebojavanja.
Marginalno prebojavanje kompozitnih restauracije je neminovnost, ali adekvatnom završnom obradom i poliranjem možemo da odložimo pojavu braon-žutih ivica na ispunu. (Slika 6.)

Postupak završne obrade trebalo bi započeti finiširanjem, instrumentima krupne granulacije, a zatim obradu nastaviti sa instrumentima finije granulacije. Sof-lex diskovi korišćeni za završnu obradu su podeljeni na osnovu granulacije na diskove za finiširanje (žute, narandžaste i crvene) i diskove za poliranje sof-lex diamond (bele i ljubicaste). (Slika 7.)
Prvi disk je narandžasti sof lex disk srednje granulacije. Pomoću njega obrađujemo aproksimalne površine ispuna, uklanjamo višak adheziva i kompozita koji je prešao granicu restaruracije sa vestibularne i lingvalne površine. (Slika 8.)

Broj obrtaja na kolenjaku za ovaj disk ne bi trebalo da bude veliki (do 5000 rpm) kako bi disk sačuvao svoju ugibljivost i mogao lako da se adaptira na sve površine zuba. Ma koliko ovaj disk bio nežan, ako je broj obrtaja veliki, on postaje rigidan i može da ukloni previše kompozita i da nenamerno skratimo, suzimo ili udubimo ispun. Kontrolom broja obrtaja i pritiska na ispun preveniramo nekontrolisanu obradu. (Slika 9.) Nakon“grube” obrade diskom, sledeći korak je ucrtavanje teksture resturacije.
Linije prelamanje svetlosti (odsjaj) koji se nalaze na zubu potrebno je preneti na restauraciju. Horizontalnim linijama su označena mesta najveceg udubljenja, i na tim mestima treba ukloniti kompozit.
Vertikalnim linijama su označena mesta najvećih ispupčenja i prilikom obrade najmanje kompozita treba ukloniti sa ovih linija kako bi se odsjaj svetlosti zadržao na njima. (Slika 10.)

Teksturu restauracije ucrtavamo pomoću dijamantskog zlatnog borera crvene granulacije, koji postavljamo na crveni kolenjak i kontrolišemo broj obrtaja (oko 5000 rpm). U ovoj fazi mogu se koristiti i finiji boreri (žuti i beli) ali će to neznatno produziti vreme obrade. (Slika 11.)
Finiširanje ispuna završeno je belim soflex diamond diskom. Njegova prednost je što je flexibilan i lako se adaptira i na nepristupačne delove ispuna. Sa belim diskom treba biti oprezan, iako je namenjen poliranju može ukloniti kompozit sa delova gde ne želimo i zbrisati kompletnu teksturu ispuna. Preporuka proizvođača je da broj obrtaja za ovaj disk bude 15-20000 rpm, međutim bolju kontrolu imamo ako smanjimo broj obrtaja i kontrolišemo pritisak diska na ispun. Poželjno je koristiti vodu i kvasiti površinu resturacije tokom obrade ovim diskom. (Slika 12.)

Drugi disk Sof-lex Diamond sistema je ljubičasti disk za poliranje. U oba diska se nalazi dijamantska pasta za poliranje, samo je ljubičasti disk finiji i ne može da ukloni kompozit. Ovaj disk se može koristiti na preporučenom broju obrataja od 15-20000 rpm, s tim što treba imati u vidu da se većim brojem obrtaja gubi fleksibilnost i adaptabilnost i da mu se skraćuje vek trajanja. Preporuka je koristiti vodu tokom poliranja ispuna ljubičastim Sof-Lex diskom. (Slika 13.)
Sve predhodne faze su neophodni koraci pre poliranja dijamantskom gumicom. Ukoliko ispoštujemo navedene korake izbor gumice i paste za poliranje nije od presudnog značaja i sa većinom gumica i pasti koje postoje na tržistu doćićemo do visokog sjaja kompozita. Kontrolom broja obrtaja i pritiska gumice na ispun sprečićemo neželjenu pojavu linijskih tragova gumice na kompozitu. (Slika 14.)

Krajnji rezulatat na prvi progled deluje nedovoljno dobar. Neki ciljevi su ispunjeni.
Oblik restauracije, visoki sjaj kompozita, nevidljiva granica zub-ispun, međutim boja deluje značajno tamnije od zuba. Dehidratacija zuba smanjila je translucenciju gleđi i ona deluje svetlija i više opak. Ukoliko smo boju odredili na samom početku intevencije, u prvih par minuta, dok još nije došlo do dehidratacije, mala je verovatnoća da smo pogrešili. U ovom momentu ne bi trebalo raditi korekciju boje, već sačekati nekoliko dana i tada odlučiti da li je korekcija potrebna. (Slika 15)
Nakon sedam dana, na kontrolnom pregledu, ne postigi više velika razlika u boji i korekcije nisu potrebne. (Slika 16.) Body kompozit kao “single shade” je dobro rešenje za: III klase, incizalne ivice, V klase, zatvaranje dijastema. Pravi izbor kompozita je podjednako važan kao i oblik restauracije. Vreme koje posvetimo završnoj obrada ispuna je ključno za njegov prirodan izgled, visok sjaj i dugotrajnost restauracije koliko i svi ostali koraci.