Izuzetno kratke kliničke krune zuba predstavljaju poseban izazov u okviru terapija fiksnim nadoknadama. Opšte je poznato da se za svaku preparaciju zuba, u zavisnosti od materijala koji se koristi za nadoknadu, klinička kruna skraćuje, između ostalog i okluzalno, da bi se dobila optimalna minimalna debljina okluzalne površine željenog gradivnog materijala.
 

Međutim, skraćivanje okluzalne površine smanjuje već redukovanu visinu patrljka, i samim tim smanjuje retencionu površinu koja je neophodna za fiksiranje nadoknade. Na ovaj način se povećava mogućnosti za učestalo rascementiranje i rizik od kasnijeg gubitka nadoknade. Jedan od načina da se osigura adekvatna visina patrljka čak i u ovakvim teškim kliničkim situacijama jeste hiruško produženje kliničke krune zuba. Prilikom upotrebe ove tehnike rada, mora se voditi računa o biološkoj širini, vrši se remodelovanje gingive, tako da promenjena klinička slika utiče na izbor tehnike otiskivanja i odgovarajućih materijala.

Ovaj prikaz slučaja opisuje hiruško produženje kliničke krune u situaciji smanjene vertikalne dimenzije okluzije, tehniku otiskivanja i izradu adekvatnih privremenih nadoknada.

Početna klinička situacija
 

Pacijent je u našu ordinaciju dosao sa neadekvatnim mostom u gornjem desnom kvadrantu i netretiranim skraćenim sedlom u donjem desnom kvadrantu. Zubi 44 i 45 su devitalizovani i pristupni kaviteti su bili ispunjeni. Nakon uklanjanja postojećih kruna, postojao je minimalni interokluzioni prostor. I pre skraćivanja okluzalne površine patrljaka, bilo je očekivano da patrljci imaju jako malo visinu i da to neće biti dovoljno za bezbedno fiksiranje planirane nadoknade (slike 1 i 2).

Produženje kliničkih kruna je urađeno tokom preparacije zuba, upotrebom diodnog lasera i na taj načine je modelovan izlazni profil marginalne gingive (slika 3).
 

Nakon toga, patrljci se mogu adekvatno preparisati i okluzalno skratiti, jer je omogućeno dovoljno prostora da se obezbedi stabilnost buduće nadoknade. Uprkos prepariciji okluzalne površine, dužina patljaka nakon produženja kliničke krune je optimalna za fiksiranje nadoknade. Oblik modelovane gingive se takodje može videti na slici 4 (slika 4).
 

Na slici 5 je prikazan izgled mekog tkiva, bez krvarenja iz sulkusa, i stanje nedugo nakon uzimanja otiska sa otisnim masama Panasil binetics Putty Soft i Panasil initial contact Light.
 

Preporučena tehnika otiskivanja jeste jednovremenska dvofazna. Imajući u vidu da je granica preparacije u predelu zone demarkacije često subgingivalna, izbor viskoznosti otisnog materijala bi morao da obezbedi adekvatni pritisak priikom uzimanja otiska. To je razlog zbog koga je u ovom slučaju indikovana sendvič tehnika. Prilikom izbora otisnog materijala, odabir je masa koja je kompatibilna sa Panasil binetics Putty Soft, koja je testaste konzinstencije, i može biti mešana i dozirana u automatskim mešalicama otisnih masa. Odgovarajuće postavljanje i potiskivanje kašike se kombinuje sa jednostavnom, čistom i bezbednom tehnologijom rada. Kao material niske viskoznosti, koristili smo odgovarajuću Panasil initial contact Light otisnu masu, koja lako prodire i savladava svaku zaostalu vlažnu sredinu koja je prisutna u sulkusu, zahvaljujući svojoj dobroj fluidnosti i hidrofilnim osobinama koje se razvijaju odmah nakon mešanja.

Proverom otiska, nakon završenog otiskivanja i uklanjanja kašike iz usta pacijenta, uviđamo precizno reprodukovane granice preparacije u predelu zone demarkacije koje omogućavaju zubnom tehničaru da dizajniraju i izmodeluju krunicu koja precizno naleže na demarkaciju preparacije (slike 6 i 7).
 

Prilikom izrade privremenih nadoknada, mora se obezbediti da sveže operisana gingiva, pri kojoj se vrši remodelacija izlaznog profila i produženje kliničke krune zuba, zarasta tako da privremene nadoknade neće imati mogućnost izazivanja inflamacije.

Ono što je neophodno znati ovde jeste da gingivalni rub privremene nadoknade mora biti adekvatno pripremljen, da bi se ostvarilo precizno naleganje na zonu demarkacije, što omogućava stvaranje zdravog gingivalnog sulkusa. Dobro ispolirana i glatka površina su takođe imperativ, jer one smanjuju mogućnost mehaničke iritacije izuzetno osetljive, sveže operisane, gingive. Shodno tome, kao materijal za privremene nadoknade smo upotrebili Visalys Temp (slika 8).

Samo 3 dana nakon intervencije, marginalana gingiva je pokazala dobro zarastanje.

10 dana kasnije, prilikom sledeće kontrole, pacijent je imao potpuno zdravu gingivu, bez inflamacije, koja je dobro nalegala uz ivice privremenih nadoknada (Br. 9 i 10).
 

Na kraju, definitivni most sa visećim članom sa dobrim rubnim naleganjem i uz postignutu harmoničnu marginalnu gingivu se može trajno fiksirati.